Site Assist Professional

Projekti NVO "Eko-Gea":

- "Bogatstvo biodiverziteta u našim prirodnim dobrima" - serijal video priloga

-"Problem otpadnih voda u Srbiji"- ekološko edukativni film

- "Proizvodnja organske hrane - velika šansa za budućnost"

DOWNLOAD:

HIGH RES, 4:3 (MPG)HIGH RES, 4:3 (MPG)

Ozon oko nas

Iako je preplanuli ten za mnoge ljude sinonim dobrog zdravlja i vitalnosti, danas se zna da polučasovna izloženost jakom suncu može dovesti do ozbiljnog oštećenja kože. Razlog leži u činjenici da je ozonski omotač koji nas štiti od štetnog UV zračenja ozbiljno ostećen i istanjen. Posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu su dramatične.

nastavak teksta...

Prvi let švajcarskog solarnog aviona

avionU Švajcarskoj je nedavno prvi put poleteo četvoromotorni avion na solarni pogon.
Švajcarski konstruktor Bertran Pikar prikazao je svoj avion, nazvan Solarni impuls, sa kojim namerava da poleti na put oko sveta. Avion ima četiri motora i raspon krila kao džambo džet, ali težak je kao omanji automobil. Krila su pokrivena sa 12 hiljada solarnih ćelija, ima litijum-jonske baterije i četiri motora od ukupno 40 konjskih snaga. Prosečna brzina leta je 70 kilometara na sat. Probni let trajao je oko sat i po, a avion se glatko spustio na pistu.

Posledice zagađenja vazduha

dimPrema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od dva miliona ljudi godišnje umre od posledica zagađenja vazduha. Dok Evropa od još od sedamdesetih godina prošlog veka radi na poboljšanju kvaliteta vazduha, kontroli emisije štetnih gasova i unapređenju kvaliteta goriva, na nama je da shvatimo ozbiljnost situacije. U Srbiji su emisije ugljen dioksida dva puta veće u odnosu na zemlje sa sličnim bruto dohotkom. Broj obolelih od astme duplo se uvećao za poslednjih 20 godina, a kao razlog se navodi zagađenost vazduha.

Elektronski otpad oko nas

Procenjuje se da se u svetu godišnje nagomila 36 miliona tona elektronskog otpada, od čega SAD proizvedu tri miliona a Kina 2,3 miliona. Prodaja elektronskih uredjaja u zemljama u razvoju u narednih deset godina znatno će porasti a odbačeni aparati  uništiće prirodnu sredinu. Poslednjih godina najviše je rasla količina otpada od komunikacionih aparata, poput mobilnih telefona i pejdžera. Prognozira se da će do 2020. broj starih kompjutera koje Kina treba da odloži biti četiri puta veći nego 2007. dok će količina otpada od starih frižidera koji sadrže otrovne gasove u Indiji do 2020. biti utrostručena.  U izveštaju Programa UN za životnu sredinu apeluje se, da se zemljama u razvoju prenese tehnologija za rešavanje problema sa tom vrstom otpada, jer nepravilna reciklaža dovodi do još većih problema i težih posledica.

Nemci šampioni u sortiranju smeća

Više od 80 odsto stanovnika Nemačke zabrinuto je za očuvanje životne okoline i spremno da doprinese održavanju ekološke ravnoteže.Istraživanje u 16 evropskih zemalja, čije rezultate prenose nemački mediji, pokazalo je da se 82 odsto građana Evrope brine za budućnost planete, a u Nemačkoj 87 odsto. Čak 94 odsto Nemaca kod kuće brižljivo sortira smeće u kante predviđene za kuhinjski, plastični i papirni otpad. Prosek za ostale evropske zemlje je 82 odsto. Pored toga, 91 odsto Nemaca kod kuće vodi računa o štednji energije (evropski prosek je 87 odsto). Anketa je pokazala da energiju najmanje štede Šveđani i Rusi.

Vetroparkovi u Kini

Kina je za godinu dana udvostručila proizvodnju električne energije iz vetra. Ovaj sektor je u prošloj godini znatno ojačao,  pa je ukupan kapacitet za proizvodnju struje iz vetra, u svetu, povećan za 31 odsto.
Vrednost tržišta vetroturbina u 2009. procenjena je na 63 milijarde dolara a Kina je u istoj  godini postala najveće tržište u svetu za vetroturbine.  Ta zemlja, najveći emiter gasova koji izazivaju efekte staklene bašte, sve više koristi obnovljive izvore energije. Peking planira da do 2020. poveća kapacitete za proizvodnju struje iz vetra šest puta, na 150 gigavata el. energije.

Nagomilavanje farmaceutskog otpada

U Srbiji postoji ukupno 78 postrojenja za preradu infektivnog u komunalni otpad a u narednom periodu biće utvrđeni načini za tretman farmaceutskog otpada. Hemijski i farmaceutski otpad sakuplja se i izvozi, međutim , građani po svojim kućama imaju lekove kojima je istekao rok. U planu je organizovanje postrojenja u kojima će se farmaceuski otpad spaljivati, te se apeluje na građane da sačekaju jer će se uskoro, po sistemu apoteka, organizovati prikupljanje lekova kojima je istekao rok upotrebe.

Nakon donošenja Pravilnika, sve zdravstvene ustanove moraće propisno da pakuju i čuvaju medicinski otpad, a biće i definisani načini njihovog daljeg tretiranja. Svaka od tih ustanova moraće da imenuje i odgovorno lice.

Energetska efikasnost grada Beograda

Sadašnji nivo energetske efikasnosti Beograda je nizak, potrošnja energije je velika i neracionalna, a širenje grada će do 2030. godine povećati potrebe za energentima čak do 60 odsto. Promene moraju početi od odnosa prema potrošnji svih vidova energije i porasta svesti o značenju energetike, jer smo visoko zavisni od uvoza nafte, gasa, uglja i drugih energenata. Zbog toga je neophodno da grad Beograd  koordinira svoje potrebe i zahteve za lociranjem novih, obnovljivih izvora energije i izvora za finansiranje njihove proizvodnje. Uprava za energetiku Sekretarijata za stambene i komunalne poslove izradila je Strategiju razvoja energetike grada Beograda.  Pokrenuta su bazna istraživanja u oblastima energetske efikasnosti a uskoro počinje izrada energetskog atlasa zgrada i edukacija o efikasnom korišćenju energije.